Музика

8.МАРТ ДАН ЖЕНА

 ЖЕНАМА У ЧАСТ !!!

 

      Културна заједница Крајине (КЗК) и Друштво књижевника Крајине (ДКК, као саставни члан КЗК) организовали су , Забавно—поетско вече под називом: Жени у част, поводом 8. марта дана жена. На почетку програма, Председник КЗК, прим. Др. Владо Батножић, је одржао пригодан говор, и свим женама у име КЗК, и у своје лично име честитао 8. март, Дан жена. Истим поводом су и Председник ДКК, Слободан Ђуровић и Председник Управног одбора КЗК  Жељко М. Кукић честитали.

      Поводом 8. марта  Председник КЗК Др. Батножић је у име КЗК , Види Зец, Миланији Јовановић, и Богданки Бајић , уручио Захвалнице КЗК за изузетан допринос у очувању  крајишког културног идентитета , и раду у КЗК, све три даме су чланице женске пјевачке групе ,,ИЗВОР“-КЗК. Потом је водитељ програма Жељко Кукић прозивао сваког члана ДКК да прочита што је написао , посвећено осмом марту, Дану жена. У паузи рецитовања, ЖПГ,,ИЗВОР“ и потом мјешовита пјевачка група ,,Кордунаши“ отпјевали  пар етно  пјесама , што је публика са одушевљењем поздравила. Окупљени су се потом са  Шведског стола послужили јелом и пићем, да би на крају и Оркестар,,Славонија“ одсвирао и Жеља Славонац отојевао пар пјесама, у част Дана жена , све у свему , једно пријатно дружење.

КРАЈИНА НА ПАЛИЛУЛИ—2017.

 

   КРАЈИНА  НА  ПАЛИЛУЛИ—2017.

 

  СМОТРА  КРАЈИШКОГ  ФОЛКЛОРА

 

             Центар  културе,,Влада  Дивљан“-Митрополита Петра 8, Палилула 14.00-БГД.

 

 

 

Културна заједница Крајине (КЗК) и Градска  Општина Палилула,организовали су смотру Крајишког фолклора, под називом: Крајина на Палилули, а у  склопу  промовисања  Крајишке културе под паролом, Крајина у Србији. КЗК је позвала део својих пријатеља са којима сарађује, као што су: Куд ,,Никола Тесла—Бгд, АКУД ,,Младост“ из Темишвара,као госте,а Удружење Славонија у срцу и Жељу Славонца,КУД ,,Свети Ђорђе“-Шековићи,Реп. Српска, КУД,,Батајница“ из Батајнице,КУД ,,Свети Сава“ из Нове Пазове,као и женску етно групу ,,Извор“-КЗК,која негује етно пјевање ,као промотере..Смотра крајишког  фолклора почела је  химном  Боже правде, у извођењу Удружења  Етно арт и крајишком тужбалицом: Ој Крајино, у извођењу ЖПГ Извор-КЗК. Потом смо чули поздравне говоре , у име Општине Палилула ,господин Ђорђе  Алексић,а у име КЗК,Председник ,Прим.др  Владо Батножић. Потом смо чули  песму Востани Сербие коју су певали чланови удружења Дан арт и крајишку ојкачу Ој Крајино-ЖПГ ,,ИЗВОР“—КЗК.Потом су се салом разлегли , пријатни звуци Славонске , Самице, коју је свирао , Миленко Рикановић. У наредном делу програма, чула се и Личка тамбурица, коју је свирао Радомир Вејновић.

Славонци и Жеља Славонац су весело извели ,Бећарац и Логовац. КУД ,,Свети Ђорђе је извео игре са Романије на високом нивоу, као и КУД ,,Свети Сава , Игре из Поткозарја. Исто тако, било је лепо видети и чути, КУД ,,Никола Тесла“ и игре из Шумадије. Права посластица је дошла на крају,када је наступио АКУД,, Младост“ из Темишвара, који су узгред речено, прваци Европе за прошлу годину. Готово савршено су извели веома захтеван програм. Свака част!!! На крају програма, Председник Управног одбора КЗК, Господин ,Жељко Кукић је учесницима уручивао Захвалнице КЗК, а Ђорђе Алексић, Монографије  Општине Палилула. КЗК је поделила и пет књига  Убијање Србије аутора Радомира Смиљанића(председник Друштва књижевника Крајине) и Момира Крсмановића, као и свим учесницима по књигу, Од Јасеновца до олује, Радомира Смиљанића. Затим су Жељко Кукић и Ђорђе Алексић све присутне позвали на коктел који је био веома квалитетан и обиман. Важно је нагласити да је цела манифестација протекла изузетно културно како и доликује, и публици и организаторима.

Оснивачка Скупштина КЗК

Оснивачка Скупштина ,,Културне заједнице Крајине“, одржана је 12.октобра 2011.године у Свечаној сали, Градске општине, Нови Београдса почетком у 18.00 часова. Скупштини Је присуствовало 185. Особа не рачунајући извођаче, око 210  особа. Иницијативни одбор, КЗК је предложио Радно Председништво у саставу: Жељко Кукић — председавајући, и чланове: др. Владо Батножић, Милорад Поповић, Петар Шаула и Милан Пађен, за записничара Тању Маринковић, овериваче записника, Виду Зец и Душанку Маринковић. Скупштина је једногласно изгласала предложене.

Скупштина је изгласала Радно Председништво  са председавајућим Жељком Кукићем. Одлуком Скупштине ,донесен је Оснивачки акт, после читања  Статут КЗК, Изабрано је 25 чланова Управног одбора, који су ту одмах за председника изабрали Жељка Кукића, затим пет чланова Надзорног одбора.Председавајући  Скупштине Жељко Кукић је на предлог Иницијативног одбора предложио за Председника  Скупштине КЗК односно Председника КЗК, прим. др. Владу Батножића. Пошто није било других предлога Скупштина је једногласно изабрака др. Батножића за Председника КЗК. Скупштинља је једногласно донела одлуку да заступници КЗК буду,др. Владо Батножић и Жељко Кукић. Управни одбор КЗК је на својој другој седници донео одлуку да послове секретара КЗК, обавља Жељко Кукић, до даљњег.

Ванредна Скупштина КЗК одржана је 27.06.2014. у Београду. Донете су одлуке о измени Статута, и то члана 5.став1, седуште КЗК је у Београду, затим члана 20.став3, да Управни одбор КЗК броји петнаест чланова, затим нови члан 44.став 1 да  чланови КЗК могу бити и физичка и правна лица која прихватају Статут КЗК. Скупштина је под тачком 5. Изгласала и 15.(петнаест) чланова Управног одбора и то:

ЖЕЉКО КУКИЋ, ЗДРАВКО ВРЗИЋ, МИЛОШ КРЊЕТА, НИКОЛА ЂАПИЋ, НИКОЛА ПОПОВИЋ, НИКОЛА РАДЕКА,МАРИЈАНА БОРКОВИЋ, БРАНКО БУРСАЋ, ВЕСНА РИВАС, ПЕТАР ДЕВЕТАК, МИЛАН ЖУНИЋ, СЛОБОДАН ЂУРОВИЋ, ДРАГИЦА ШОРМАЗ, ИВАН ДРАГИЋЕВИЋ.

Управни одбор КЗК је одмах после седнице ванредне Скупштине , одржао своју прву седницу на којој је за Председника изабрао Жељка Кукића.Током 2014. због приватних обавеза , Маријана Борковић, Милан Жунић, Петар Деветак су замолили, да уместо њих кооптирамо нове чланове у Управни одбор,и кооптирани су: Вида Зец, Слађан Пејић.

КРАЈИШКА КУЛТУРА ДАНАС

 

 

СМЈЕРНИЦЕ ЗА СУТРА

Дана 19.02.2016 одржан је ОКРУГЛИ СТО

 

  • СТАЊЕ КРАЈИШКЕ (Српске) културе данас у Хрватској и Србији

    • ћирилично писмо, уништавање књига аутора Српске националности, и писаних на ћирилици
    • духовни живот и слобода вероисповести
    • заштита Српског културног нематеријалног блага
    • фолклорни живот крајишника у Хрватској и Србији (пјевање, свирање, играње)
    • традиције, обичаји, спортске организације Срба у Хрватској и Србији
    • списатељство Крајишника
  • Сарадња културних организација са државним институцијама у Хрватској и Србији (искоришћеност законских могућности)

  • Сарадња између Српских културно-спортских организација из Хрватске и Србије!?

  • Календар дешавања, културно-спортских манифестација у Хрватској и Србији

  • Шта и како даље!?

 

УЧЕСНИЦИ:

  • Прим. др Владо Батножић-пред.Културне заједнице Крајине

  • ГенералМирослав Лазовић—пред.РИМВИС

  • Др.Момчило Диклић-историчар-ИНИС

  • Др.Данка Лајић Михајловић-етномузиколог-Музиколошки инсти тут САНУ

  • Академик,проф.др.Слободан Реметић-Институт за Српски језик АНУРС

  • Проф.др.Срето Танасић-директор Института за Српски језик САНУ

  • Др. Никола Жутић-историчар-ИСИС

  • Др. Велимир Ћеримовић

  • Др Душан Бањац-војне науке

  • Др.Васкрсија Јанњић-потпредседник АНУРС

  • Др.Саво Лазић

  • Др.Младен Мирић

  • Ратко Дмитровић—директор Новости

  • Мр.Милојко Будимир

  • Мр. Милисав Секулић

  • Мр. Миле Дакић

  • Ранка Срдић Милић-књижевник

  • Слободан Ђуровић—књижевник

  • Ратко Личина

 

ЗАКЉУЧЦИ :

  • Недостатак државних институција, које би се бринуле о крајишкој култури. У пракси је препуштена неговању појединаца и група. У Србији је занимање државе за крајишку културу, симболично,(нема је у медијима,а поготово на државној телевизији). У Хрватској, било какво помињање, крајишког културног идентитета, наилази на отпор.Издвајање средстава за српске културне потребе су веома мала, ни близу довољна.У Хрватској се и даље прогања ћирилицва(и оно мало што је преостало од ње, прочитати књигу др Анте Лешаје-,,Књигоцид“), готово да и нема српских писаца у школској настави.Духовни живот је веома сложен,и даље се врше притисци на православну вероиспшовест. Веома се мало чини на заштити и обнови Српског културног блага. У мањим српским срединама , нема ко да негује фолклорни живот, јер су то веома старе особе. Ако се шта и организује од стране Срба крајишника, често се омета и настоји спречити,тако се стално држи тензија,одвраћања. Међународна заједница и Европска унија неће да виде чињенично стање и последице. Једногласан закључак и апел је: Што више писати на ћирилици, писати о свом крају, о обичајима, традицијама, неговати фолклорне вредности.

  • Максимално користити законске могућности финансирања пројеката из културе и спорта,и у Србији и у Хрватској. Што више сарађивати са државним институцијама из области спотра и културе.

  • Интензивирати (појачати) сарадњу између самих културно-спортских организација у Хрватској и у Србији. Сарадња и међусобно испомагање су недовољни и као такви отежавају саме манифестације. Координисати и интензивирати сарадњу између српских организација из Србије и Хрватске.

  • Установити и израдити, календар дешавања, крајишких културно – спортских манифестација.

  • Укључити што више младих и интелектуалаца.

  • Успоставити сарадњу између културно-спортских организација (крајишких)из Србије и Хрватске,са сродним организацијама и појединцима у Свете.

 

Радна посета делегације ССР

2017  КУЛТУРНА ЗАЈЕДНИЦА КРАЈИНЕ