Музика

КРАЈИШКА КУЛТУРА ДАНАС

 

 

СМЈЕРНИЦЕ ЗА СУТРА

Дана 19.02.2016 одржан је ОКРУГЛИ СТО

 

  • СТАЊЕ КРАЈИШКЕ (Српске) културе данас у Хрватској и Србији

    • ћирилично писмо, уништавање књига аутора Српске националности, и писаних на ћирилици
    • духовни живот и слобода вероисповести
    • заштита Српског културног нематеријалног блага
    • фолклорни живот крајишника у Хрватској и Србији (пјевање, свирање, играње)
    • традиције, обичаји, спортске организације Срба у Хрватској и Србији
    • списатељство Крајишника
  • Сарадња културних организација са државним институцијама у Хрватској и Србији (искоришћеност законских могућности)

  • Сарадња између Српских културно-спортских организација из Хрватске и Србије!?

  • Календар дешавања, културно-спортских манифестација у Хрватској и Србији

  • Шта и како даље!?

 

УЧЕСНИЦИ:

  • Прим. др Владо Батножић-пред.Културне заједнице Крајине

  • ГенералМирослав Лазовић—пред.РИМВИС

  • Др.Момчило Диклић-историчар-ИНИС

  • Др.Данка Лајић Михајловић-етномузиколог-Музиколошки инсти тут САНУ

  • Академик,проф.др.Слободан Реметић-Институт за Српски језик АНУРС

  • Проф.др.Срето Танасић-директор Института за Српски језик САНУ

  • Др. Никола Жутић-историчар-ИСИС

  • Др. Велимир Ћеримовић

  • Др Душан Бањац-војне науке

  • Др.Васкрсија Јанњић-потпредседник АНУРС

  • Др.Саво Лазић

  • Др.Младен Мирић

  • Ратко Дмитровић—директор Новости

  • Мр.Милојко Будимир

  • Мр. Милисав Секулић

  • Мр. Миле Дакић

  • Ранка Срдић Милић-књижевник

  • Слободан Ђуровић—књижевник

  • Ратко Личина

 

ЗАКЉУЧЦИ :

  • Недостатак државних институција, које би се бринуле о крајишкој култури. У пракси је препуштена неговању појединаца и група. У Србији је занимање државе за крајишку културу, симболично,(нема је у медијима,а поготово на државној телевизији). У Хрватској, било какво помињање, крајишког културног идентитета, наилази на отпор.Издвајање средстава за српске културне потребе су веома мала, ни близу довољна.У Хрватској се и даље прогања ћирилицва(и оно мало што је преостало од ње, прочитати књигу др Анте Лешаје-,,Књигоцид“), готово да и нема српских писаца у школској настави.Духовни живот је веома сложен,и даље се врше притисци на православну вероиспшовест. Веома се мало чини на заштити и обнови Српског културног блага. У мањим српским срединама , нема ко да негује фолклорни живот, јер су то веома старе особе. Ако се шта и организује од стране Срба крајишника, често се омета и настоји спречити,тако се стално држи тензија,одвраћања. Међународна заједница и Европска унија неће да виде чињенично стање и последице. Једногласан закључак и апел је: Што више писати на ћирилици, писати о свом крају, о обичајима, традицијама, неговати фолклорне вредности.

  • Максимално користити законске могућности финансирања пројеката из културе и спорта,и у Србији и у Хрватској. Што више сарађивати са државним институцијама из области спотра и културе.

  • Интензивирати (појачати) сарадњу између самих културно-спортских организација у Хрватској и у Србији. Сарадња и међусобно испомагање су недовољни и као такви отежавају саме манифестације. Координисати и интензивирати сарадњу између српских организација из Србије и Хрватске.

  • Установити и израдити, календар дешавања, крајишких културно – спортских манифестација.

  • Укључити што више младих и интелектуалаца.

  • Успоставити сарадњу између културно-спортских организација (крајишких)из Србије и Хрватске,са сродним организацијама и појединцима у Свете.

 

2017  КУЛТУРНА ЗАЈЕДНИЦА КРАЈИНЕ