Спорт
КРАЈИШКА КУЛТУРА ДАНАС
- Detalji
- Kategorija: Novosti
- Objavljeno subota, 20 februar 2016 14:07
СМЈЕРНИЦЕ ЗА СУТРА
Дана 19.02.2016 одржан је ОКРУГЛИ СТО
-
СТАЊЕ КРАЈИШКЕ (Српске) културе данас у Хрватској и Србији
- ћирилично писмо, уништавање књига аутора Српске националности, и писаних на ћирилици
- духовни живот и слобода вероисповести
- заштита Српског културног нематеријалног блага
- фолклорни живот крајишника у Хрватској и Србији (пјевање, свирање, играње)
- традиције, обичаји, спортске организације Срба у Хрватској и Србији
- списатељство Крајишника
-
Сарадња културних организација са државним институцијама у Хрватској и Србији (искоришћеност законских могућности)
-
Сарадња између Српских културно-спортских организација из Хрватске и Србије!?
-
Календар дешавања, културно-спортских манифестација у Хрватској и Србији
-
Шта и како даље!?
УЧЕСНИЦИ:
-
Прим. др Владо Батножић-пред.Културне заједнице Крајине
-
ГенералМирослав Лазовић—пред.РИМВИС
-
Др.Момчило Диклић-историчар-ИНИС
-
Др.Данка Лајић Михајловић-етномузиколог-Музиколошки инсти тут САНУ
-
Академик,проф.др.Слободан Реметић-Институт за Српски језик АНУРС
-
Проф.др.Срето Танасић-директор Института за Српски језик САНУ
-
Др. Никола Жутић-историчар-ИСИС
-
Др. Велимир Ћеримовић
-
Др Душан Бањац-војне науке
-
Др.Васкрсија Јанњић-потпредседник АНУРС
-
Др.Саво Лазић
-
Др.Младен Мирић
-
Ратко Дмитровић—директор Новости
-
Мр.Милојко Будимир
-
Мр. Милисав Секулић
-
Мр. Миле Дакић
-
Ранка Срдић Милић-књижевник
-
Слободан Ђуровић—књижевник
-
Ратко Личина
ЗАКЉУЧЦИ :
-
Недостатак државних институција, које би се бринуле о крајишкој култури. У пракси је препуштена неговању појединаца и група. У Србији је занимање државе за крајишку културу, симболично,(нема је у медијима,а поготово на државној телевизији). У Хрватској, било какво помињање, крајишког културног идентитета, наилази на отпор.Издвајање средстава за српске културне потребе су веома мала, ни близу довољна.У Хрватској се и даље прогања ћирилицва(и оно мало што је преостало од ње, прочитати књигу др Анте Лешаје-,,Књигоцид“), готово да и нема српских писаца у школској настави.Духовни живот је веома сложен,и даље се врше притисци на православну вероиспшовест. Веома се мало чини на заштити и обнови Српског културног блага. У мањим српским срединама , нема ко да негује фолклорни живот, јер су то веома старе особе. Ако се шта и организује од стране Срба крајишника, често се омета и настоји спречити,тако се стално држи тензија,одвраћања. Међународна заједница и Европска унија неће да виде чињенично стање и последице. Једногласан закључак и апел је: Што више писати на ћирилици, писати о свом крају, о обичајима, традицијама, неговати фолклорне вредности.
-
Максимално користити законске могућности финансирања пројеката из културе и спорта,и у Србији и у Хрватској. Што више сарађивати са државним институцијама из области спотра и културе.
-
Интензивирати (појачати) сарадњу између самих културно-спортских организација у Хрватској и у Србији. Сарадња и међусобно испомагање су недовољни и као такви отежавају саме манифестације. Координисати и интензивирати сарадњу између српских организација из Србије и Хрватске.
-
Установити и израдити, календар дешавања, крајишких културно – спортских манифестација.
-
Укључити што више младих и интелектуалаца.
-
Успоставити сарадњу између културно-спортских организација (крајишких)из Србије и Хрватске,са сродним организацијама и појединцима у Свете.