Спорт

КРАЈИШКА КУЛТУРА ДАНАС

• Štampa
• El. pošta

Detalji

Kategorija: Novosti

Objavljeno subota, 20 februar 2016 14:07

СМЈЕРНИЦЕ ЗА СУТРА

Дана 19.02.2016 одржан је ОКРУГЛИ СТО

• СТАЊЕ КРАЈИШКЕ (Српске) културе данас у Хрватској и Србији

  • ћирилично писмо, уништавање књига аутора Српске националности, и писаних на ћирилици
  • духовни живот и слобода вероисповести
  • заштита Српског културног нематеријалног блага
  • фолклорни живот крајишника у Хрватској и Србији (пјевање, свирање, играње)
  • традиције, обичаји, спортске организације Срба у Хрватској и Србији
  • списатељство Крајишника

• Сарадња културних организација са државним институцијама у Хрватској и Србији (искоришћеност законских могућности)

• Сарадња између Српских културно-спортских организација из Хрватске и Србије!?

• Календар дешавања, културно-спортских манифестација у Хрватској и Србији

• Шта и како даље!?

УЧЕСНИЦИ:

• Прим. др Владо Батножић-пред.Културне заједнице Крајине

• ГенералМирослав Лазовић—пред.РИМВИС

• Др.Момчило Диклић-историчар-ИНИС

• Др.Данка Лајић Михајловић-етномузиколог-Музиколошки инсти тут САНУ

• Академик,проф.др.Слободан Реметић-Институт за Српски језик АНУРС

• Проф.др.Срето Танасић-директор Института за Српски језик САНУ

• Др. Никола Жутић-историчар-ИСИС

• Др. Велимир Ћеримовић

• Др Душан Бањац-војне науке

• Др.Васкрсија Јанњић-потпредседник АНУРС

• Др.Саво Лазић

• Др.Младен Мирић

• Ратко Дмитровић—директор Новости

• Мр.Милојко Будимир

• Мр. Милисав Секулић

• Мр. Миле Дакић

• Ранка Срдић Милић-књижевник

• Слободан Ђуровић—књижевник

• Ратко Личина

ЗАКЉУЧЦИ :

• Недостатак државних институција, које би се бринуле о крајишкој култури. У пракси је препуштена неговању појединаца и група. У Србији је занимање државе за крајишку културу, симболично,(нема је у медијима,а поготово на државној телевизији). У Хрватској, било какво помињање, крајишког културног идентитета, наилази на отпор.Издвајање средстава за српске културне потребе су веома мала, ни близу довољна.У Хрватској се и даље прогања ћирилицва(и оно мало што је преостало од ње, прочитати књигу др Анте Лешаје-,,Књигоцид“), готово да и нема српских писаца у школској настави.Духовни живот је веома сложен,и даље се врше притисци на православну вероиспшовест. Веома се мало чини на заштити и обнови Српског културног блага. У мањим српским срединама , нема ко да негује фолклорни живот, јер су то веома старе особе. Ако се шта и организује од стране Срба крајишника, често се омета и настоји спречити,тако се стално држи тензија,одвраћања. Међународна заједница и Европска унија неће да виде чињенично стање и последице. Једногласан закључак и апел је: Што више писати на ћирилици, писати о свом крају, о обичајима, традицијама, неговати фолклорне вредности.

• Максимално користити законске могућности финансирања пројеката из културе и спорта,и у Србији и у Хрватској. Што више сарађивати са државним институцијама из области спотра и културе.

• Интензивирати (појачати) сарадњу између самих културно-спортских организација у Хрватској и у Србији. Сарадња и међусобно испомагање су недовољни и као такви отежавају саме манифестације. Координисати и интензивирати сарадњу између српских организација из Србије и Хрватске.

• Установити и израдити, календар дешавања, крајишких културно – спортских манифестација.

• Укључити што више младих и интелектуалаца.

• Успоставити сарадњу између културно-спортских организација (крајишких)из Србије и Хрватске,са сродним организацијама и појединцима у Свете.